Здравко Шотра

 

ЗДРАВКО ШОТРА

ИМАМ ВИШЕ ИДЕЈА НЕГО ВРЕМЕНА

Извор: ПОЛИТИКА, ТВ Ревија од 24. до 30. Јануара 2009.

пише: САША МИЛИВОЈЕВ 

 

Редитељска каријера Здравка Шотре почиње оснивањем ТВ Београд, када је завршио позоришну режију и као асистент Радивоја Лоле Ђукића радио прву хумористичку серију ''Сервисна станица'' 1959. године. Они који дуго памте причају да је Здравко Шотра био помало збуњен и занесен као асистент. Глумци га нису нешто посебно волели јер су видели да је захтеван и да он посматра сцену увек као човек који би то мало друкчије режирао, а не као опрезни чувар и извршилац. На десетој емисији ''Сервисне станице'' Миодраг Петровић Чкаља, Даница Аћимац, Мија Алексић и Гута Добричанин му подмећу текст девете, и он је емисију водио, суфлирао и помагао глумцима, не примећујући да они играју нешто сасвим друго. Међутим, Радивоје Лола Ђукић је говорио: ''Људи, ово ће бити редитељ прве класе! Није ми тешко да погодим, јер и Горки рече 'Рођен да гмиже- летети не може'! Сматрам да су редитељи рођени да заповедају, а не да слушају''. Лолине речи су се обистиниле. У распону од 1959. до 2009. године, Здравко Шотра потписао је око стотину што телевизијских што филмских остварења, међу којима је последње ТВ серија ''Рањени орао'', према истоименом роману списатељице Милице Јаковљевић, познатије као Мир- Јам.

Са ''Рањеним орлом'' заокружили сте 50 година рада. Зашто сте се одлучили за причу о изгубљеној невиности која у данашње време звучи смешно?
-Прво, да Вас исправим: ја са овом серијом не заокружујем већ започињем нових педесет година рада. А зашто сам се одлучио за Мир-Јам? Искрено, о њој нисам знао ништа, осим да се њено дело сматра  тривијалном литературом коју озбиљни људи избегавају, или се њоме служе тако што је стављају у иронични однос према времену које је прошло. ''Рањени орао'' је у позоришту урађен само са десетим делом романа. Мислио да ћу то исто урадити са интегралним делом, значи направити овако један калабур, једно мало подсмевање том времену и начину размишљања о моралним питањима,  и да ће то бити згодна прилика да се сниме лепи амбијенти, костими и добра музика.... То је била моја почетна идеја. Међутим, кад сам први пут прочитао тај роман у целости, видео сам да има све елементе за ТВ серију и онда сам у току рада на сценарију мало ишао у другом правцу, поштујући Мир-Јам и њену вештину приповедања. Тај правац је мало модифициран, он прави мост према данашњем времену, јер то је прича о судбини једне жене која је сасвим прихватљива и вечна.  Основна окосница драмског сукоба је то што је девојка ступила у брак, а није била невина. Није то главни разлог због чега смо радили серију, сматрали смо да би гледаоцима било интересантно да уоче каква су била морална гледишта тадашњег грађанског друштва. Развод је тада још увек био нешто непожељно, ретко, али види се да долази ново доба, када жена тражи равноправност.

 

На шпици пише да је сценарио написан ''према мотивима романа''. У чему одступате од Мир-Јам?
-Нисам ја одлучио како ће то да пише на шпици, да јесам- писало би по роману, а не по мотивима. Ја сам дописао сцене, преосмислио многе ствари не би ли оне биле прихватљиве данашњем човеку. Код Мир-Јам су све личности саме са собом, то је заправо унутарњи монолог, који сам претворио у директан дијалог. И тако се моја Анђелка отвара према људима и на тај начин узраста као личност, постаје вреднија пажње. Њену причу причам интегрално и зато се не може рећи ''по мотивима''.

 

Глумци изванредно бране текст. Инсистирали сте на томе или је то дошло спонтано?
-Невероватно је колико се текст отворио и глумци су са радашђу играли те ликове. Ја сам их питао да ли желе да то радимо као што је радио Атеље 212, са ироничном дистанцом. Сложили смо се, међутим, да радимо са пуном вером и да бранимо ликове.

 

Приказана је слабост мушкарца пред женом, има ли ту Вас и трансформације? Да ли је то Ваш лични доживљај или фикција?
-Мене ће сада да нападају мушкарци, јер приказујем њихову слабост, али, са друге стране, испашћу бољи у очима жена. Најјачи морални лик је Анђелка која пролази кроз сва удварања, искушења и остаје јака, брани свој интегритет, а мушкарци се показују слаби и немоћни да превазиђу те чињенице, почев од мужа Томе па до Гојка који се на крају убија. Ја стојим иза онога што је Мир-Јам оставила, немам ја ту шта да мењам, то је роман који је настао у доба када се јавио и феминизам. Ако се одлучим за неког писца, поштујем га. За њега се не бих опредељивао да код њега не проналазим нешто вредно. Сада чујем како се жене у селу Медвеђи затварају да би на миру гледале ''Рањеног орла'', а мушкарци се љуте што у серији показујем њихову слабост.

 

 Анђелка демантује да је фатална жена отровна. Како бисте коментарисали лик који је изградила Слобода Мићаловић-Ћетковић?
-Имали смо среће и Мићаловићка  и ја да се сретнемо на овом послу. Њен посао био је најтежи јер је све базирано на моралности њеног лика. Пре свега, са лицем које има и садржајем који носи у себи, људи јој могу веровати јер је оличење честитости и моралности које очигледно потичу из породице. Било би неосновано радити да та глумица нема адекватну врсту лепоте. Има различитих лепота: ја сам, рецимо, за Зону бирао другу врсту лепоте, лепоту Катарине Радивојевић, са чим се неко можда неће сложити. За Србе је карактеристично да би сви били добри селектори фудбалске репрезентације и добри редитељи при подели улога. Тајна редитељског посла је добра подела  и то је 50 одсто завршеног посла. А лична мишљења падају у воду!

 

Да ли Вам је ближа Зона или Анђелка?
-Редитељу је ближе оно у шта уложи више напора. ''Рањени орао'' је много обимнији посао. Сремац је класик српског реализма, код њега не морате да се трудите да пласирате истину јер је она већ јасно изражена у самом литерарном делу, а Мир-Јам је списатељица која није ушла у историју књижевности, захтевнија је јер мора да се надграђује и да се оправдава да би публика поверовала у литературу која је доста лака као штиво. Захваљујући ентузијазму глумаца и мом искуству ми смо ликове надградили тако да су надрасли писца. 

 

Зашто сте се определили да музику компонује Жељко Јоксимовић?
-Када сам радио ''Ивкову славу'', продуцент ми је предложио Јоксимовића. Био сам врло скептичан, јер он је млад човек који се бави естрадом и нема искуство са писањем филмске музике. Мећутим, он је то демантовао тако што је направио добру музику, после чега смо наставили сарадњу.

 

Коме да захвалимо за овако успешан пројекат?
-Искрено, мислио сам да до његове реализације неће доћи, у тренутку ми се учинило да би ми тако нешто и одговарало јер је пројекат сувише тежак, а уосталом- са њим започињем нових 50 година рада. С једне стране, захваљујем РТС-у, који ми је поново указао поверење после толико година, и Кошутњак филму, са којим сарађујем неколико година. Показало се да су ове две куће професионално и са добром организацијом изнели овај тежак пројекат.

 

Имате ли идеју за неку нову серију?
-Имам идеја више него што имам времена. Непрастано ми се јављају људи са идејама и увек се ту пронађе нешто вредно, мећутим, има више идеја него новца за њихову реализацију. Премда, већ с пролећа са РТС-ом започињем нови пројекат- римејк драме ''Шешира професора Вујића''. А што се ''Рањеног орла'' тиче, мило ми је што су ову серију пратили и они који иначе не прате ТВ серије. То ми се дојављује стално: да се серија гледа у свим некад братксим републикама и у дијаспори. Интернет је преплављен порукама са свих страна. Захваљујем и публици на поверењу.

                                                                                    Саша Миливојев